Priču o drogi zapečatiću jednom rečenicom: Probao sam sve! Ne interesuje me da li ćete to shvatiti kao priznanje. Suviše zadirete u moj privatni život, da li vas interesuje i kakav sam u krevetu?
Na svoju sreću ali i nesreću, dvadesettrogodišnji pevač Dado Polumenta nosi prezime popularnog pevača Šaka koji mu je stric. Na sreću - zbog toga što su mu mnogi putevi na estardi otvoreni, a na nesreću zato što će ga mnogi uvek doživljavati kao "Šakovog sinovca". Iako mlad, Dado tvrdi da se odlično snašao u ulozi oca, ali je našao vremena i za novi, drugi po redu, album koji je objavila "Grand produkcija".
"Novi album je naišao na odličan prijem publike. Mnogi me pitaju zašto sam odlučio da obradim strane pesme i osuđuju me zbog toga. Međutim, mene više nervira kada pevači obrađuju pesme za koje se nije čulo, pa onda novinari počinju da istražuju da li je u pitanju obrada. Ukoliko se ispostavi da jeste, to je, po mom mišljenju, veći poraz nego kada obradiš nešto što je svima poznato", kaže Dado.
- Koliko ti prezime Polumenta znači u karijeri?
Znači mi mnogo. Drago mi je da se tako prezivam, kao i to što mi je Šako stric. On mi mnogo pomaže, ali to ne znači da me "gura" i da je uvek iza mene.
- Čujem da je tome najviše doprinela tvoja baka koja je Šaka zaklela da ti pomogne u svemu, jer će u suprotnom nju izneveriti?
Ne znam kakve su razgovore vodili ali, poznavajući je, vrlo je moguće da mu je to rekla.
- Osećaš li se kao da si uvek u njegovoj senci?
U senci sam samo kada stanem iza njega. Ne bih mogao da podnesem da budem u bilo čijoj senci, bilo da je u pitanju Šako ili neki svetski poznati pevač. Ukoliko bi se to pak desilo, ubio bih se.
- Priželjkuješ li neku njegovu pesmu?
Nas dvojica imamo dve stotine pesama u šteku i ne svađamo se oko njih. Njemu se često više dopadaju moje pesme, nego neke koje je mnogo platio. Inače, znam sve pesme mog strica i redovno ih pevam na nastupima.
- Šta ti Šako najčešće savetuje?
Kao stariji član porodice i iskusniji pevač savetovao me je i onda kada ga ništa nisam pitao, jer je to njegova obaveza. Uvek je uz mene da mi kaže šta je najbolje, gde da gostujem, čega da se čuvam. Savetuje me kao moj otac.
- Iz ove priče trebalo bi da zaključim da se vas dvojica nikada niste svađali.
Svađali smo se oko fudbala, košarke, skijanja... Nema istine u pričama da smo izvesno vreme "zaćutali".
- Čak ni zbog toga što je on stupio u kontakt sa čelnicima radio stanica u Crnoj Gori da bi sprečio emitovanje tvojih novih pesama?
Verujem svom stricu i potpuno sam siguran da on to nikada ne bi uradio. Nije to njegov način razmišljanja, niti njegov nivo. On je pre svega dobar čovek, a onda i zvezda. Prema meni se ponaša kao stric i nikada ne bi mogao da mi priredi takvu gadost.
- Pričalo se da se javljao kao "slušalac" u neke emisije u kojima si gostovao i da te je nazivao najgorim imenima?
To nije istina. Ima mnogo zavidnih ljudi kojima je teško da podnesu činjenicu da su dva uspešna pevača iz jedne porodice, da su lepi, ispeglani, očešljani i odlično obučeni momci. Njima bi odgovaralo da ubace "kost" između nas dvojice, pa im ovom prilikom poručujem da je to nemoguće. Imao sam mnogo uzora u svojoj porodici, jer nije Šako jedini uspešan u svom poslu. Od svakog strica "kupio" sam nešto vredno. Na oca sam "povukao" da budem dobar čovek i to je sasvim dovoljno.
- Prate te priče da se drogiraš?
Tu priču ću zapečatiti jednom rečenicom: u životu sam probao sve.
- Da to shvatim kao priznanje?
Ne interesuje me kako ćeš to shvatiti. Suviše zadireš u moj privatni život. Da li te možda intersuje i kakav sam u krevetu?
- Ne, ali me interesuje zašto tvoja porodica nije prihvatila Ana Mariju?
Već tri godine živimo u vezi bez papira koji bi narušio našu ljubav. Moja porodica je Anu Mariju u nekoliko navrata prihvatala bolje nego ja. I njenim i mojim roditeljima možemo da se zahvalimo na onome što su dosad činili za nas jer na drugi način ne bismo uspeli da funkcionišemo, posebno otkako smo dobili dete. Uz njihovu pomoć uspeli smo da uskladimo porodicu, ljubav, posao i brigu o detetu.
- Dopada li se tvojim roditeljima to što živiš u "divljem braku"?
Ne bune se. Doduše, nikada im nisam polagao račune niti sam ih pitao da li im se sviđaju moje odluke.
- Kako reaguju na to što je njihova snajka manekenka?
Oni su u svetskom fazonu. Već tri godine žive u Švedskoj, gde su dobili državljanstvo, pa su sad gospoda Šveđani i žive mnogo bolje nego mi ovde.
- Zašto nisi sa njima?
Želeo sam da ostanem jer smatram da nije sve u novcu. Važnije mi je što sam snimio ovaj album zbog kojeg sam došao u Beograd, nego sve pare ovog sveta. Beograd je prestonica svih država, sve odavde kreće, a pre svega dobra muzika.
- Šta ti bi da devojci posvetiš pesmu i da javno priznaš da si papučar?
Osetio sam da bi trebalo da napišem tu pesmu i iskreno sam to uradio. Uostalom, nastala je iz ljubavi.
- Ne varaš Ana Mariju?
Da je varam, začas bi se saznalo.
- Svojevremeno smo tvog strica videli u zagrljaju jedne obožavateljke. Kakva su tvoja iskustva?
Svaki kvalitetan pevač ima obožavateljke. Ne branim se od njih jer njima pevam. Ako hoće nešto više od poljupca u obraz, to više nije poslovni odnos, a to ne tolerišem.
- Ne bi valjda oterao obožavateljku?
Kad neka pokuša da me zavede, saznaćete šta bih uradio.
- Fotografija na kojoj ste tvoja devojka i ti polugoli nije propraćena baš lepim komentarima?
Ovde ljudi žive stegnuto, nemaju vremena za umetnost. Bilo bi glupo da sam doveo Marinka Rokvića da se slika i pleše sa mnom, kada je pesma posvećena mojoj devojci.
- Da li si popularniji u Srbiji ili Crnoj Gori?
Čini mi se podjednako. Pozivi za gostovanja stižu mi sa svih strana, a ja pevam tamo gde želim.
- Čini mi se da ti se život u Beogradu više sviđa?
Opuštenije je živeti u Crnoj Gori. Ali kada je posao u pitanju, tamo nema napretka. Zbog toga sam se preselio.
- Da li si kupio stan u Beogradu?
Otkud mi pare za to? Živim kao podstanar, a nemam ni skupocen auto. Ne palim se na luksuz i silikonske ribe. Ne živim ni lagodno ni teško. Mogu da zadovoljim sve svoje potrebe, ali sam daleko od bogataša. Bio bih srećan kada bih mogao da kupujem dobre pesme. Voleo bih da imam i svoj studio.
- Pre šest meseci dobio si sina. Ne misliš li da si suviše mlad za obaveze koje očinstvo nosi?
Ranije sam mislio da ću na dete čekati kao moj otac - do tridesete godine, a do tada sam planirao da živim ludo. Sa četrnaest godina počeo sam da izlazim u kafane i dešavalo se da dnevno menjam po tri ribe. Smatrao sam da nema žene za koju ću moći da se vežam. Ljubav mi se "desila" spontano, što je još jedan dokaz da takve stvari ne treba planirati. Za dete čovek nikada nije mlad, a kada sam dobio Dorijana, ni na trenutak nisam bio nervozan, nego neizmerno srećan.
- Iz ove tvoje ispovesti reklo bi se da si ti nepravedno na meti trač majstora?
Potičem iz provincije, iz Bijelog Polja u kojem vas smatraju ludakom ako obučete narandžastu majicu. Na sreću, ne interesuju me i ne dotiču me takve priče.
